IN STORE  in your country  
SRBIJA
Analize
17.02.2022.

100 MUST HAVE 2022 - SPECIJALNO IZDANJE

Valicon: Uticaj pandemije na reakcije i ponašanje potrošača

Praćenje i prilagođavanje ponude, kako fazama konzervativnijeg, tako i fazama slobodnijeg ponašanja potrošača bi moralo da bude strateško opredeljenje svake kompanije. Ključ leži u fleksibilnosti brendova datom trenutku i brzini reakcije u pogledu komunikacije, ponude, cene, tipa pakovanja, itd. Pobednici u 2022. godini će biti kompanije koje budu najbolje razumele i najadekvatnije reagovale na potrebe potrošača i novonastale potrošačke obrasce

Autor: Filip Ratković, operativni direktor, Valicon

Ponekad nam se za neke stvari može činiti kao da se ništa u vezi sa njima nije promenilo, a da u stvari jeste. Taj fenomen se naziva iluzija normalnosti. Naš mozak je dizajniran da ne skladišti nevažne podatke, nove rutine se uče, a prethodno ponašanje se zaboravlja. U kompaniji Valicon od samog početka pandemije pratimo percepciju populacije u regionu o aktuelnoj situaciji, kao i promenama koje je pandemija izazvala u njihovim životima.

Krize, trendovi i posledice
Da bismo bolje razumeli trendove i posledice trenutne pandemije, bitno je da se osvrnemo na prethodne krizne periode i posledice koje su te krize ostavile na potrošačke navike. Globalna recesija (2007-2009) kao najveću promenu donosi veliki rast diskontnih maloprodajnih lanaca prehrambenih proizvoda, obazrivije ponašanje u kupovini i istraživanje novih brendova, dok u toku post-recesije (2010-2020) dolazi do osnaživanja proizvoda lokalnog porekla, ekoloških i etičkih brendova, globalne internet kupovine i kućne dostave. Pod uticajem pandemije COVID-19 imamo podstaknuti rast internet kupovine i dostave na kućnu adresu, kupovinu na veliko, brigu o zdravlju i značajniji okret ka zdravijim kategorijama i proizvodima, manji broj kupovina u fizičkim prodavnicama, kao i uži opseg prodavnica koje se razmatraju za kupovinu.

U kriznim situacijama, prilagođavanje na nove okolnosti odvija se kroz fluktuacije, odnosno periode sa trendom preuveličane reakcije, kao i periode sa trendom suviše blage reakcije na situaciju, pri čemu sa protokom vremena intenzitet reakcija sve više opada, sve do trenutka dok se promene i nove okolnosti prihvate kao normalne.

Nivo zabrinutosti
Glavni indikator, koji pratimo od početka izbijanja pandemije i koji u najvećoj meri oslikava ponašanje potrošača, je nivo zabrinutosti. Pokazalo se da je ovaj indikator u visokoj korelaciji sa zvaničnom statistikom o broju zaraženih, pri čemu su registrovani ciklični višemesečni intervali (najčešće u trajanju od tri do četiri meseca) u kojima se smenjuju periodi povišene zabrinutosti i periodi pada zabrinutosti populacije povodom aktuelne situacije. Najviši nivo zabrinutosti u Srbiji je registrovan na samom početku pandemije, a tek tokom 2021. godine dolazi do značajnijeg pada vrednosti ovog indikatora. U proseku, građani Srbije su najzabrinutiji u poređenju za zemljama regiona, dok je najmanja zabrinutost zabeležena u Sloveniji.

Indeks optimizma
Indeks optimizma takođe prate visoke ciklične oscilacije koje koreliraju sa zvaničnim brojem zaraženih. I pored visokog nivoa zabrinutosti, građani Srbije su u ovom trenutku najoptimističniji u regionu, u pogledu daljeg razvoja epidemiološke situacije.

Indeks normalnosti
Tokom leta 2021. godine, u Srbiji su registrovane naznake pozitivne percepcije o vraćanju života u okvire normalnog, ali posmatrano od početka pandemije ocena je da građani još uvek ne mogu da prihvate aktuelnu situaciju kao normalnu.

Indeks normalnosti
Tokom leta 2021. godine, u Srbiji su registrovane naznake pozitivne percepcije o vraćanju života u okvire normalnog, ali posmatrano od početka pandemije ocena je da građani još uvek ne mogu da prihvate aktuelnu situaciju kao normalnu.

Finansijski status
Po izbijanju pandemije, građani Srbije su pretrpeli značajan finansijski udar, pri čemu njihov finansijski status još uvek nije dostigao nivo pre pandemije. Posmatrano na nivou regiona, ocena je da su negativne finansijske posledice, koje je uzrokovala pandemija, u najmanjoj meri osetili građani Slovenije.

Nivo potrošnje
Pandemija je, pored toga što je uticala na pad finansijske moći građana, posledično dovela i do pada potrošnje. Iako u Srbiji nije došlo do potpunog finansijskog oporavka, nivo potrošnje se u poslednjih šest meseci vratio na nivo pre pandemije. Sa tim u vezi, poseban fokus bi trebalo staviti na dinamiku i strukturu potrošnje u fazama konzervativnijeg ponašanja, kao i fazama slobodnijeg ponašanja i potrošnje. Posebno izraženi skok potrošnje u 2022. godini možemo očekivati u Sloveniji, gde su građani tokom pandemije u najvećoj meri održali pozitivan finansijski status, ali se uglavnom i dalje ponašaju oprezno pri potrošnji. Usled akumulacije sredstava, za očekivati je skok potrošnje sa poboljšanjem epidemiološke situacije.

Poređenje glavnih indikatora
U poređenju sa istim periodom 2020. godine, došlo je do pozitivnog pomaka na svim ključnim indikatorima. Građani Srbije su manje zabrinuti, optimističniji, percipiraju situaciju kao više normalnu, uz poboljšanje finansijskog statusa i nivoa potrošnje.

Lični doživljaj situacije
Iako je aktuelna situacija za većinu populacije i dalje neprijatna, u poređenju sa istim periodom prethodne godine došlo je da rasta udela onih kojima
je situacija podnošljiva i prihvatljiva.

Segmenti prema finansijskom statusu i potrošnji
U poređenju sa prethodnim periodom, registrovan je trend rasta segmenta populacije čije su se finansije stabilizovale i koji nisu i ne planiraju da smanje potrošnju.

Rezime

U pogledu reakcija na pandemiju, trendovi u regionu su dosta slični, sa tim što se za Srbiju ipak vezuju nešto ekstremnije ocene. Građani su pretrpeli snažan finansijski udar, od kojeg se još uvek nisu u potpunosti oporavili, ali se bez obzira na to u poslednjih šest meseci potrošnja polako vraća na nivo pre izbijanja pandemije.

Uticaj na potrošačke navike je takođe izuzetno veliki, od promena u učestalosti kupovine, do veličine kupovne korpe, izbora prodavnica, kategorija i brendova, pa do samog načina kupovine. U 2020. godini došlo je do eksplozije internet trgovine u Srbiji, pa su tako u poređenju sa 2019. godinom udvostručeni i broj i vrednost internet transakcija. To je trend koji je pandemija ubrzala, ali je tu da ostane, a na kompanijama je da adekvatno odgovore na nove potrebe potrošača.

Kočnice potrošnje i oprezno ponašanje su mnogo blaži nego 2020. godine i iz tog razloga će u 2022. godini tajming, odnosno to ko će prvi i u pravom trenutku napraviti adekvatan potez biti ključno. Kreativnost će igrati važnu ulogu, dok će sa gašenjem pandemije i ulaskom u neku vrstu „posleratne euforije“ emocionalna privlačnost biti važnija nego ikada pre.

Praćenje i prilagođavanje ponude, kako fazama konzervativnijeg, tako i fazama slobodnijeg ponašanja potrošača bi moralo da bude strateško opredeljenje svake kompanije. Ključ leži u fleksibilnosti brendova datom trenutku i brzini reakcije u pogledu komunikacije, ponude, cene, tipa pakovanja, itd. Pobednici u 2022. godini će biti kompanije koje budu najbolje razumele i najadekvatnije reagovale na potrebe potrošača i novonastale potrošačke obrasce.

-